Bankovni račun u Srbiji za strance: vodič za 2026.

U većini slučajeva ne, iako nekoliko srpskih banaka sada otvara račune onlajn, uz video poziv koji traje 10 do 15 minuta (među njima Raiffeisenov iRačun, OTP i AIK). Njihove stranice to ipak ograničavaju na rezidente Srbije ili već u prvom koraku traže JMBG, koji većina stranaca nema. Nismo našli nijednu banku koja nerezidentima nudi otvaranje računa onlajn.

Zakonska alternativa je punomoćje. Prema pravilima države, nerezident može da ovlasti drugo lice da potpiše ugovor o računu i upravlja njime. Punomoćje mora da overi notar. Ako je potpisano u inostranstvu, banke obično traže i apostil ili overu u konzulatu, kao i prevod na srpski od sudskog tumača, a Raiffeisen navodi da ne sme biti starije od dve godine. Da li će banka prihvatiti punomoćje za nerezidenta zavisi od same banke, a u praksi mnoge traže da dođete lično s originalnim pasošem. Pozovite ekspozituru pre nego što bilo šta pošaljete.

Strani državljani su nerezidenti tokom prve godine u Srbiji. Kada ovde provedete godinu dana na osnovu dozvole boravka ili radne vize, postajete rezident: javite banci i ona će zatvoriti nerezidentni račun i otvoriti rezidentni. Rezidenti dobijaju punu ponudu proizvoda, elektronsko bankarstvo bez ograničenja i, s vremenom, kredite.

Nerezidentni račun ipak nudi mnogo. Na tekućem ili depozitnom računu možete držati dinare i devize. Preporuke Udruženja banaka Srbije donose još nekoliko stvari koje treba znati:

• Priliv sredstava je besplatan, a banka ne mora da proverava njegov osnov.
• Za uplatu strane gotovine iznad 10.000 evra potrebna je carinska deklaracija koju ste dobili pri unosu novca u Srbiju.
• Za slanje novca na sopstveni račun u inostranstvu potrebna je potvrda Poreske uprave da nemate dugovanja za porez u Srbiji. Plaćanja na osnovu fakture ili ugovora ne traže tu potvrdu.
• Neke banke ograničavaju šta nerezidenti mogu da rade onlajn. OTP, na primer, nerezidentima dozvoljava dinarska e-plaćanja tek kada pokažu dozvolu boravka ili rada, i to samo komunalnim preduzećima i javnim institucijama.

• Pasoš (ili ličnu kartu za državljane EU);
• Dokaz o boravku ili adresi u poslednjih godinu dana: prijavu boravka u policiji, poznatu kao beli karton, ili ličnu kartu iz vaše zemlje na kojoj piše adresa. Stanodavac ili hotel mora da vas prijavi u roku od 24 sata od dolaska; ako to niko ne uradi, prijavite se sami u policijskoj stanici;
• Dozvolu privremenog boravka, ako je imate. Zakon je ne traži, ali sve olakšava, a uz nju dobijate EBS, trinaestocifreni lični broj za strance;
• Nešto što pokazuje poreklo vašeg novca, na primer ugovor o radu ili skorašnje izvode iz banke u vašoj zemlji. Banke to mogu da traže po propisima o sprečavanju pranja novca;
• Srpski broj telefona za SMS kodove i mobilno bankarstvo;
• Ako ste američki državljanin ili imate američku adresu, mesto rođenja ili broj telefona, obrazac W-9 (dobićete ga u banci).

Sve velike banke rade sa strancima, ali svaka objavljuje drugačije uslove. Evo šta piše na njihovim stranicama.

Ako često šaljete ili primate evre, pitajte u ekspozituri koje SEPA usluge već nude (više o tome ispod).

Srbija i Sjedinjene Države potpisale su FATCA sporazum 10. aprila 2019, a Srbija ga je ratifikovala u decembru 2019. Zbog toga srpske banke kod svakog novog klijenta proveravaju veze sa SAD: državljanstvo, mesto rođenja, adresu ili broj telefona u SAD, ili redovne uplate u SAD. Ako ih pronađu, potpisujete W-9 kojim potvrđujete američki poreski status (ili W-8 ako niste američko lice), a banka prijavljuje vaš račun američkim poreskim vlastima preko Uprave za sprečavanje pranja novca.

Većina banaka prima američke klijente pod tim uslovima. Izuzetak koji smo pronašli je Erste Bank, čiji opšti uslovi kažu da ne zasniva nove poslovne odnose s američkim poreskim obveznicima. Kod ostalih velikih banaka nismo našli takvo objavljeno pravilo. Na početku sastanka recite da imate američki status, kako bi vam u ekspozituri odmah rekli šta je moguće.

Srbija u 2026. nema vizu za digitalne nomade. Oni koji rade na daljinu borave bez vize (za mnoge zemlje 90 dana u bilo kojih 180) ili traže privremeni boravak, često tako što se registruju kao preduzetnici, što stranac može da uradi s pasošem.

Račun dolazi prvi. Kada podnosite zahtev za privremeni boravak, policija prihvata izvod iz banke registrovane u Srbiji, sa iznosom od najmanje godišnje minimalne zarade, kao dokaz da možete da se izdržavate. Zato otvorite nerezidentni račun po dolasku, prebacite novac na njega i koristite ga u zahtevu za boravak. Ako se registrujete kao preduzetnik, pa i kao paušalac, potreban vam je i poseban poslovni račun za plaćanja firme.

Srpski propisi ne predviđaju posebna pravila prema državljanstvu. Prema smernicama države, banke ne smeju da odbiju klijenta zbog državljanstva, a odbijanje moraju da obrazlože u pisanoj formi ako to zatražite. Banke ipak mogu da odbiju zahtev na osnovu procene rizika. Od 29. januara 2026. EU vodi Rusiju na listi visokorizičnih zemalja za pranje novca, a većina velikih srpskih banaka pripada bankarskim grupama iz EU koje zbog toga mogu da primenjuju strožu proveru. U praksi ishod zavisi od banke, pa i od ekspoziture. Ponesite dokaz o vezi sa Srbijom (dozvolu boravka, ugovor o zakupu, posao ili firmu) i dokumenta o poreklu novca.

1. Pozovite ili svratite da proverite da li ekspozitura otvara račune za vašu situaciju (nerezident, američko lice i slično) i zakažite termin;
2. Predajte dokumenta. Službenik će vas pitati o svrsi računa, očekivanim prihodima i njihovom poreklu, pa popuniti obrasce;
3. Potpišite ugovor o računu i izaberite valute i paket;
4. Podesite mobilno i elektronsko bankarstvo;
5. Platnu karticu preuzmite u ekspozituri ili je primite poštom; pitajte koliko to traje, jer se razlikuje od banke do banke.

Rezidenti često izlaze s aktivnim računom istog dana. Za nerezidente računajte na nekoliko radnih dana dok banka završi proveru.

U Srbiji se plaća dinarima (RSD), a možete držati i evre, dolare, funte, švajcarske franke i druge valute kojima se trguje na srpskom tržištu. Za svakodnevnu upotrebu obično ćete dobiti Visa ili Mastercard karticu. Banke izdaju i DinaCard, nacionalnu karticu koja radi samo u Srbiji.

Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije, IPS, radi od oktobra 2018. Dinarska plaćanja izvršava za nekoliko sekundi, 24 sata dnevno, do 300.000 dinara po transakciji, preko aplikacije banke, IPS QR kodova na računima i terminala u prodavnicama. Da li IPS radi na nerezidentnom računu zavisi od banke.

Srbija je uključena u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) 22. maja 2025, a srpske banke su SEPA transfere u evrima počele da šalju i primaju 5. maja 2026. SEPA uplata stiže istog ili sledećeg radnog dana i košta manje od starog SWIFT puta: u Yettel banci, na primer, odlazna SEPA uplata košta 0,4% iznosa, a preko SWIFT-a 0,7%. Instant SEPA plaćanja banke uvode jedna po jedna. SEPA ne menja devizne propise Srbije, pa dokumenta i poreska potvrda opisani iznad i dalje važe.

• Otvaranje računa je obično besplatno.
• Mesečne naknade idu od nule (onlajn ponude za rezidente u Raiffeisenu, Erste i AIK banci) do nekoliko stotina dinara. Banke koje objavljuju posebnu cenu za nerezidente naplaćuju oko 220 do 250 dinara mesečno za dinarski račun.
• Plaćanja u inostranstvo, kartice i menjanje novca naplaćuju se posebno; pre potpisivanja proverite tarifu naknada banke.
• Depoziti su osigurani do 50.000 evra po osobi po banci, i za rezidente i za nerezidente.

Za sada zadržite račun u svojoj zemlji ili u EU. Preko Wise-a možete slati novac na dinarske račune u Srbiji, ali oni koji žive u Srbiji ne mogu da imaju Wise saldo ni Wise karticu. Kada stignete, prijavite boravak, lično otvorite nerezidentni račun i pređite na rezidentni kada steknete uslove.